Долазе нам гости из Србије
Наша мала црква почиње да организује разне активности, које окупљају и младо и старо.
Код нас Cрба, млади и стари су се одвајкада дружили. Сјећам се мојег дjетињства, када смо играли стару игру “скривање прстена у чарапе” коју смо управо учили од наших бака и дека са којим смо у зимским вечерима играли на подовима сеоских кућа. Вјероватно се многи од вас сећају те игре. Затим смо играли домине, карте (нарочито таблић) по двоје против других двоје. Биле су то врло забавне вечери, које су оставиле лепе успомене на моју баку и деда и остале баке и деке из села. Онда се дружило читаво село и би све весело. Није било мобилних телефона, нити телефона уопште, а телевизија је била непозната ствар. Сећам се када је први телевизијски апарат стигао у село, негдје шездесетих година. Сјећам се једне наше стрине која је управо завршила са мужом крава и "долетjела" да и она види тај чаробни апарат. У то вриjеме биле су виjести и спикер је говорио “гледајући” у пуну собу сељана, који су се окупили да виде ту чаробну кутију. Када је тетка угледала “непознатог господина”(спикера), брзо се удаљила да би отишла да се пресвуче, говорећи “ух што се осрамотих пред овим господином, оваква прљава, тек што сам помузла краве и изашла из штале”. Ми смо дуго спомињали тај догађај и увиjек се од срца насмијали.
Тако се и данас поједини стари и млади друже. Прије двије године, у вриjеме нашег љетовања на Златибору упознали смо једну госпођу која се бави израдом народних ношњи и везом уопште. То је Вера Мајсторовић из Чачка, мајка двоје одрасле дjеце, која има златне руке, које стварају оно што очи виде. Ја сам чак и учествовао на модној ревији рекламирајући Верине везене кошуље, од којих сам једну и купио, јер нисам могао одолети њеној љепоти. Ту кошуљу сада облачим у специјалним приликама. Моја супруга и ја смо наставили дружење са Вером која је уједно и врло побожна хришћанка, па смо се видjели и овог љета одлазећи заједно на разне свечаности. На сабору фрулаша у Прислоници код Чачка смо упознали и једну младу дjевојку, Катарину Павловић, студенткињу туризма, иначе изврсну пjевачицу старог српског мелоса. Били смо очарани њеним гласом славуја. Катарина пjева из љубави према изворној музици, што значи да она није певаљка које виђамо по вашарима, које пjевају играјући по столовима. Она и свира и неколико инструмената, између осталог и кавал, врло стари дувачки инструмент(врста фруле). Катарина и Вера се много друже и одлазе скупа на разне културне свечаности. Каћа је кћерка Верине пријатељице. Зашто вам ово све написах, дружење младих и старих се наставља, тако и ове двиjе “даме”. Још љетос смо одлучили да позовемо Веру да дође са Катарином код нас у госте. А наравно не би било лиjепо да их и ви не видите јер стижу у Холандију, да показу ста умију. Вера са својим везовима, а Катарина са својом свирком и пjесмом да нас развесели одржаће један скромни концерт у нашој малој цркви.
Послиjе вечерње службе на Св. Саву у храму, Доббелманwег 3 у Нијмегену одржаће се концерт изворне пjесме и музике са изложбом ручних радова са почетком у 18.00 часова.
Позивамо наше парохијане да у што већем броју присуствују овој свечаности.
Ове двиjе гошће ће се појавити и у Амстердаму као и у Ротердаму на свечаностима које се организују за празник Св. Саве
М. Зекић
